Sleep apnea je naziv za grupu poremećaja spavanja koji se karakterišu ponavljanim prekidima disanja tzv. apneama tokom sna.
Prekidi disanja u toku sna mogu biti centralni (centralna sleep apnea, CSA), kada tokom spavanja često izostane „signal“ za disanje od strane centralnog nervnog sistema, i opstruktivni (opstruktivna sleep apnea, OSA), kada tokom spavanja dolazi do prekida disanja usled slabosti mišića ždrela i jezika sa posledičnom opstrukcijom disajnog puta. Postoje i mešovite forme prekida disanja, sa elementima CSA i OSA.
Sindrom opstruktivne apneje u spavanju je najčešći poremećaj u spektru poremećaja disanja u spavanju, i predstavlja hronično progresivno oboljenje sa karakterističnim ponavljanim prekidima u ventilaciji tokom spavanja usled kompletnog ili parcijalnog kolapsa ždrela. Ovaj prekid disanja je praćen padom nivoa kiseonika u krvi i/ili buđenjem.
U slučaju da OSA nije dijagnostikovana na vreme, ili da nije primenjena adekvatna terapija, bolest napreduje i praćena je značajnim poremećajima zdravlja.
OSA je često prisutna kod osoba sa bolestima srca i krvnih sudova (arterijska hipertenzija, srčana insuficijencija, atrijalna fibrilacija, ishemijska bolest srca). OSA pogoršava hroničnu opstruktivnu bolest pluća i bronhijalnu astmu. Postoji jasna veza između prisustva OSA i insulinske rezistencije, dijabetes melitusa i metaboličkog sindroma. OSA se često može naći i kod osoba obolelih od depresije, gastroezofagealnog refluksa i malignih oboljenja.
Kod pacijenata se pored prekomerne pospanosti javljaju i poremećaji psihičkih funkcija i problemi u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Prisutan je pad radne sposobnosti, a sa druge strane, dolazi do povećanja rizika od povređivanja na radu i odsustvovanja sa posla. Vozači oboleli od OSA češće učestvuju i stradaju u saobraćajnim nezgodama.
Najnoviji podaci potiču iz istraživanja sprovedenog 2019. godine i ukazuju da skoro milijardu ljudi uzrasta 30-70 godina u svetu trenutno boluje od neke forme opstruktivne sleep apnee, od čega preko 400 miliona ljudi (više od 45%) boluje od umerene do teške forme OSA koja zahteva ozbiljno lečenje.
U Srbiji se problemom OSA bavi mali broj lekara različitih specijalnosti, od pulmologa, kardiologa, specijalista ORL, neurologa do specijalista medicine rada i psihijatara. U većini slučajeva do ovih lekara nije lako doći, pošto su često angažovani na pregledima i lečenju ne samo pacijenata sa OSA, nego i drugih pacijenata iz svoje oblasti.
Sve navedeno značajno prolongira vreme potrebno za postavljanje dijagnoze i lečenje ljudi koji boluju od OSA. Smatra se da preko 80% pacijenata koji zahtevaju hitnu terapiju još uvek nije dijagnostikovano.
U centru Eliksir moguće je uraditi kompletnu dijagnostiku opstruktivne apneje u spavanju, od pregleda lekara specijalista sa dugogodišnjim iskustvom do celonoćne polisomnografije koja predstavlja zlatni standard u dijagnozi ove bolesti.
Osim toga, ukoliko se utvrdi da bolujete od OSA, na raspolaganju Vam je terapijski tim koji Vam odmah može objasniti vrste terapije.
Centar Eliksir raspolaže sa modernim uređajima za CPAP/APAP terapiju sleep apnee, koja predstavlja metodu izbora br 1 u lečenju ove bolesti.
Ovi uređaji se mogu kupiti ili iznajmiti na kraći ili duži vremenski period, i dolaze uz adekvatnu masku za nos/nos i usta i garanciju.
Terapijski tim bolnice će Vam izvršiti sva neophodna podešavanja uređaja, pomoći pri izboru prave maske i pratiti Vaš napredak nezavisno od toga da li ste uređaj ili masku nabavili u Eliksiru ili samostalno.
U ponudi su Vam i telefonske i online konsultacije sa lekarom u slučaju bilo kakvih nedoumica ili ukoliko niste u mogućnosti fizički da dođete do bolnice.
U slučaju potrebe, na raspolaganju Vam je i multidisciplinarni tim lekara i psihologa koji Vam može pomoći u utvrđivanju i lečenju komplikacija i pratećih oboljenja sleep apnee.
- Šta je Polisomnografija (PSG, studija spavanja)?
Polisomnografija je neinvazivna bezbolna dijagnostička procedura kojom se kod pacijenta registruju i prate različite telesne funkcije tokom spavanja.
Izvodi se u bolničkim uslovima, u adekvatno opremeljenim jednokrevetnim prostorijama Centra za polisomnografiju.
Najčešće se vrši registracija i praćenje sledećih parametara:
- Аktivnost mozga – moždani talasi (preko elektroda postavljenih na kožu poglavine)
- Аktivnost srca –ЕКG (preko elektroda postavljenih na kožu grudnog koša)
- Аktivnost mišića pokretača očiju (preko elektroda postavljenih na kožu iznad spoljašnjeg ugla desnog oka i ispod spoljašnjeg ugla levog oka)
- Аktivnost mišića brade (preko elektroda postavljenih na kožu brade i donje vilice)
- Аktivnost nogu – ЕMG (preko elektroda postavljenih na kožu potkolenice)
- Disanje –protok vazduha (preko senzora postavljenih na kožu između nosa i usta)
- Pokreti grudnog koša i stomaka pri disanju (preko elastičnih pojaseva postavljenih oko grudnog koša i stomaka preko garderobe)
- Prisustvo hrkanja pri disanju (preko mikrofona postavljenog na kožu vrata)
- Nivo kiseonika u krvi (preko senzora postavljenog na kažiprst)
Postavljanje ovih eletroda je sasvim bezbolno i traje oko 30-45 minuta
- Zašto postoji potreba za registrovanjem toliko parametara istovremenо?
Tokom spavanja, naše telo se ponaša drugačije nego u budnom stanju. Ukoliko postoji poremećaj spavanja, potrebno je ispratiti da li i u kоlikoj meri taj poremećaj remeti normalne funkcije organizma kao što su rad mozga, rad srca, disanje,nivo kiseonika u krvi, aktivnost mišića. Poremećaji spavanja ne dovode samo do prekomerne dnevne pospanosti, već su često odgovorni i za оzbiljne zdravstvene probleme kao štо su povišeni krvni pritisak, poremećaji srčanog ritma, koronarna bolest, srčana slabost, šlog, poremećaji metabolizma šećera i masti, gojaznost i sl.
- Da li je postavljanje elektroda bolno ili neprijatno?
Ne. Sve elektrode i senzori se postavljaju na površinu kože putem lepljenja specijalnom pastom ili flasterom. Moguće su blage privremene promene na kožu u vidu crvenila, ili osećaja iritacije ukoliko je osoba osetljiva na sastojke paste ili flastera.
- Кako je moguće zaspati i spavati sa toliko postavljenih senzora i elektroda?
U većini slučajeva pacijenti nemaju problema da zaspe ili spavaju sa senzorima za polisomnografiju. Svi senzori se postavljaju tako da ostavljaju prostora za pomeranje, okretanje i čak ustajanje iz kreveta i hod. Posle kraćeg vremena navikavanja uglavnom se i ne primećuje da su senzori prisutni na telu.
- Da li se mogu koristiti lekovi za smirenje ili spavanje tokom studije spavanja da bi osoba lakše zaspala?
Po pravilu, upotreba svih lekova i pomoćnih lekovitih materija na dan polsiomnografskog ispitivanja se dogovara sa lekarom koji vodi pacijenta. Neophodno je izbegavati upotrebu alkohola, kafe i namirnica bogatih kafeinom najmanje osam sati pre početka studije spavanja.
- Da li je potreba drugačiji režim spavanja veče pre ili na dan studije spavanja?
Potrebno je da se osoba pridržava svojih redovnih navika spavanja, ali, ako je moguće treba izbegavati dnevno dremanje ili spavanje. Polisomnografijom se ispituje ponašanje organizma prilikom noćnog spavanja koje je u skladu sa navikama koje osoba ima. Dremanje preko dana treba izbeći jer može otežati zaspivanje na veče testa.
- Da li je potrebno prekinuti sa uzimanjem redovne terapije na dan studije?
Ne. Ukoliko postoji pоtreba za bilo kakvim izmenama u redovnoj terapiji, to se rešava u dogovoru sa lekarom koji vodi pacijenta. Nema potrebe za prekidanjem upotrebe lekova na svoju ruku. Redovnu terapiju pacijent koristi u skladu sa nalogom lekara i u vremenskim intervalima koje je propisao lekar specijalista.
- Da li je dozvoljeno jesti pre studije spavanja?
Da. Osoba može večerati u vreme koje obično večerava, ali je neophodno izbeći upotrebu namirnica i pića bogatih kofeinom makar 2 sata pre početka testa.
- Šta je potrebno poneti od stvari?
Poželjno je da osoba ponese sopstvenu garderobu za spavanje u kojoj se oseća prijatno i udobno (pižama, šorc i majica…) kao i pribor za ličnu higijenu (četkica i pasta za zube, češalj, četka, brijač i penu za brijanje i sl).
Ukoliko smatra da je potrebno, osoba može poneti i preobuku za sledeći dan.
Dozvoljeno je doneti i sopstveni jastuk, ukoliko pacijent smatra da je potrebno.
Potrebno je poneti sve lekove kоje pacijent redovno koristi.
